Bezukusan i neduhovit tekst.

Naravno da je sve karikirano ali sustina je bitna. Tacno tako sam se osecao u Lijepoj njihovoj.
Ko shvata, razumece.

Što, vi to smatrate šalom, pa vi ne znate ništa o Hrvatskoj ozbiljnosti.
Oni to misle ozbiljno, sećam se scene sa Korčule pre dvadesetak godina kada su Hrvati ubeđivali jednog Napuljca Italijana kako je "Ajduk najbolji na svitu". Italijan, iz zemlje koja je bila i svetski i evropski prvak i imala više evropskih šampiona i to neki i više puta se nasmejao i rekao "Ne nije najbolji".
Usledio je nokaut jednoga koji nije sudjelovao u diskusiji, onako sa strane, skoro sa ljeđa. Svi su smatrali da je bes opravdanom zbog uverede, kako će reći da nije Ajduk najbolji.
Sve je bilo šala, ali je nokaut bio ozbiljan.
Dobro je prošao, da je bio iz Beograda kola bi mu letela u more.
Neka hvala, živela Grčka.

G.Tripunoviću, "same here".

Moj je slucaj nesto specifican. Jos uvek imam kucu Zadru (tamo se rodio i odrastao) i vazecu LK pa tamo odem tu i tamo. Ove godine bio sa zenom i detetom i uopste se nisam ustezao da na plazi pricam srpski. Neke je bas bilo briga neki su bili uvredjeni, a meni je bitno da mi se dete dobro provelo. Jeste neprijatno, ali nekako mi je drago sto ih nervira moje prisustvo, narocito cinjenica da su oterali mene jednog, a sada sam im doveo jos dva nova drzavljanina srpske nacionalnosti. Inace vozikao sam se kolima sa srpskim tablama (priznajem nije mi bilo bas svejedno), ali neprijatnosti sem jednog srednjeg prsta nisam imao. E sad, nije bas da sam u kaficu trazio produzenu kaFu s mlekom (trazio sam Makijato),ni kiselu vodu (mineralnu), ni hleb u prodavnici, ali sam primetio da me neki raspoznaju vec po polazuju burme (desna a ne leva ruka). Primetio sam da je i nekima bilo cak i drago (malobrojni preostali Srbi). Sve u svemu bilo je malo relaksiranije nego nekh ranijih godina.

Kad ćemo da počnemo da gledamo svoja posla i da prestanemo da čistimo pred tuđim pragom.

Hrvati su za Srbe teška kazna. Oni su kao parazitska biljka imela koja nema svoj koren u zemlji, već visi sa grane drugog drveta i izvlači hranljive materije iz njega. Za Hrvate su to drvo Srbi. Gotovo sve što imaju oteli su od nas: jezik, teritoriju, stanovništvo ( bar pola Hrvata su pokatoličeni bivši Srbi ), književnu i drugu baštinu. I to otimanje još uvek ne prestaje, sada su izmislili i ''Hrvatsku pravoslavnu crkvu'' da bi prisvojili srpske velikane poput Tesle ( kome je otac bio pravoslavni prota ) i slično.
Dugo vremena sam živeo u jednom udaljenijem beogradskom prigradskom naselju sa desetak procenata Hrvata i dobro sam upoznao mentalitet ovih ljudi. Sećam se koliko se njihov ''velečasni'' jedanput izgalamio na mene kada sam put do škole pokušao da preprečim kroz dvorište katoličke crkve, jer sam video da to rade hrvatska deca iz mog komšiluka. Bilo je to osamdeset i neke godine i oni su još tada dobro znali ko im je ''neprijatelj'', iako su glumili dobrosusedske odnose. Mislim da niko kao Hrvati nije toliko u stanju da se uprepodobi glumeći suvu prijatnost i ljubaznost ako trenutne okolnosti tako zahtevaju, da bi prvom zgodnom prilikom pokazali sasvim suprotno lice, ne uzdržavajući se od najgorih stvari. Tako su i moji vršnjaci među njima, sa početkom devedesetih u dvorištu osnovne škole zavijorili šahovnicu, terajući čak neke uplašene srpske klince koji su se tu zatekli da je ljube. Poneseni Tuđmanovim obećanjem o ''Hrvatskoj do Zemuna'' ( naselje u kome sam živeo pripadalo je opštini Zemun ), dopustili su sebi lukzuz da rade tako nešto u sred Srbije. Pošto od ''Hrvatske do Zemuna'' nije ispalo ništa, oni su se opet primirili i ponašali kao da je sve u najboljem redu, ali siguran sam da kad bi se pokrenula neka nova ''Oluja'' prema Srbiji, Hrvatska bi u tim mojim komšijama dobila ljute ''bojovnike''.
Ali uprkos svim iskustvima sa njima, ovde se nakon svakog pokolja nad Srbima opet mrtvo hladno bleji o ''pomirenju''. Što se mene tiče tog ''pomirenja'' nema.

Siguran sam da se autor uopšte nije šalio!

Kao sto je svima poznato u svetu vladaju stereotipi o Srbima i Srbiji. Nista novo. Skoro je jedan pametnjakovic sa National Geographic kanala putovao po Balkanu i pricao o zemljama posle rata. Naravno, ulazeci u Beograd rekao je kako je to grad sa losom reputacijom. I jedino sto je imao da kaze o Beogradu je da se tu skrivao Radovan Karadzic. Iako smo se navikli na tako nesto, to ume da pogodi coveka kada neko prica toliko neistina o vasoj zemlji. A istina je da su Beograd i Srbija od svih zemalja koje su ratovale najvise multietnicki. Ja zivim u gradu koji se sa okolinom smatra veoma cetnicki orijentisan. Kod stanara u mojoj zgradi dolaze cesto neki prijatelji iz Zagreba. Danima im stoje kola ispred zgrade sa hrvatskim tablicama, i nista im ne fali. Sumnjam da bi tako bilo u Zagrebu i u celoj Hrvatskoj.

Problem je što su Hrvati i pre rata očekivali da se Srbin ovako ponaša, s tim da je udbaška čizma ipak donekle stajala na vratovima, pa nisu baš mogli da dođu do punog izražaja kao danas.

Duhovit i dobronameran tekst!
Ipak, ako se budem ikada odlučio da odem na tu stranu radi odmora, prvo ću u Republiku Srpsku Krajinu, pa probe radi na dnevni izlet u Hrvatsku.
Oni koji su probali odmah Hrvatsku rekli su mi upravo ono što samo u svakom desetom ili stotom slučaju zabeleži štampa: srednji prst, ispljuvana i/ili ogrebana kola, zlonamerna dobacivanja, pretnje, osećaj napetosti, neprijatnosti i kad se ništa posebno ne dešava.
Da ne govorim o vremenu SFRJ, recimo 1976.g., kada mi je sestra od strica u Zagrebu pričala da ne može da položi nekoliko ispita na Ekonomskom fakultetu jer je Srpkinja (u indeks joj je bilo upisano Jugoslavenka, što je za Hrvate bilo isto). Mi joj nismo verovali, mislili smo da ne uči dovoljno. Nikad nije položila te ispite i nije mogla da završi fakultet zbog šovinizma nekoliko profesora (čini mi se da je naročito govorila o jednoj profesorki). U centru Zagreba sam iste godine, u tadašnjoj ul. Moše Pijade, u jednoj maloj prodavnici tražio Politiku - prodavac mi je uvređeno rekao da TO nemaju i ne drže.
I tako, sve je isto.

Bravo, Gorštak!

Ožvalavih već objašnjavajući raznima (ne samo ovde) terminologiju, ali ću od sada (sa Vašim dopuštenjem) koristiti ovaj citat.

Pozdrav.

@DŽon Šepard


Slobodni ste, naravno. Ali najbolje citate na temu nacionalizma ( a i na mnoge druge teme ) naći ćete u knjizi Ivana Iljina ''Put duhovne obnove'' koju uvek svima od srca preporučujem za čitanje. Evo samo nekih:

''Stapajući svoj život sa životom svoje otadžbine, ja doživljavam duh svoga naroda kao bezuslovno dobro i bezuslovnu snagu, kao nekakvo Božansko tkivo na zemlji i, u isto vreme, poistovećujem sebe s tom živom silom dobra, osećam da sam nošen njom, da sam snažan njenom snagom, da sam pravičan njenom pravdom i pravičnošću, da pobeđujem njenim pobedama, da postajem živi sasud ili živi organ svoje otadžbine i da u njoj imam svoje duhovno gnezdo. Na tom se putu ljubav prema otadžbini spaja s verom u nju, s verom u njenu misiju, u tvoračku silu njenog duha, u onaj budući procvat koji je očekuje. Ma šta da se desi s mojim narodom, ja znam verom i vizijom, ljubavlju i voljom, živim iskustvom i pobedama prošlosti da moj narod neće biti ostavljen od Boga, da su dani pada prolazni a da su duhovna dostignuća večna, da će teški malj istorije iskovati od mog naroda duhovni mač...''

Ali uz ovo Iljin naglašava:

''Voleti svoj narod ne znači laskati mu ili kriti od njega njegove slabe strane, već ih časno i odvažno iznositi i neumorno se boriti protiv njih... Upravo zato što voli svoju otadžbinu, pravi patriota neprestano i odgovorno motri gde i u čemu njegov narod ne stoji na potrebnoj visini, ne boji se da ukaže na to... Duhovna ljubav nije opijenost ili nadmenost, ona ne samo što gori već i svetli.''

Eto toliko. Pozdrav.

Javljala sam se kada je bilo Kosovo u pitanju, pa sada i Hrvatska. Prvo: na obali jadranskog mora zive Dalmatinci a Hrvati ih nikada nisu mnogo ljubili.Sada,ne bi li ih bilo vise(stanovnika zemlje hrvatske), i njih ubrajaju u Hrvate. Drugo: u vecim gradovima, Dalmatinci su se razbezali pred najezdom Hercegovaca i Muslimana (do skora sam bila ubedjena da je to veroispovest, kao na primer Budista), koji su zbog svog nepodobnog ponasanja tokom raspada Jugoslavije bili primorani da se sklone od 'komsija' i zatru trag. Trece: pa nije bas tako bedna zemlja(drzava) Hrvatska da joj je izazivanje sazaljenja kod trecerazrednih turista sa kruzera i 'omladine' iz 'zemalja u tranziciji' potrebno demonstriranje netrpeljivosti prema Srbima i prezentiranje 'rana' na 'kapitalnim' zdanjima. (Kako bi Dubrovnik dobio nove krovove da neko u svom dvoristu nije palio automobilske gume i sliku slao u svet kao granatiranje starog grada od strane JNA.) Hrvati se toga ne bi setili; to su Dalmatinci priredili.Ima Hrvatska sta da pokaze, samo Srbe vise nema! Uostalom, da ih i primi nazad, sta bi sa njima kada ne moze da se organizuje ni svoje ljude da 'prehrani'! Kao ni srpska drzava Albance sa Kosova.Ja licno vec godinama odlazim u Dubrovnik i nikada mi se nista neprijatno nije dogodilo! Naprotiv.

NB
Da, u hrvatskom i albanskom narodu postoje sasvim pristojni, iskreni, posteni, inteligentni pojedinci koji nisu zadojeni slepom, brutalnom, ubilackom, sociopatskom mrznjom prema Srbima , - oni su veoma upadljivi bas zato sto se njihove nacije nalaze (vec dugo) u stanju kolektivne psihoze (sto duhovit tekst autora i potvrdjuje). U slucaju Albanaca ova psihoza je svakako i islamski fundirana, sa globalnim pretenzijama. Ovo potpuno odsusvo samokriticke refleksije u glavnom toku hrvatske i albanske nacije moguce je pre svega zato sto one nikada nisu bile prisiljene da se suoce sa sopstvenim zlocinima, gigantskih razmera (ako se broj mucki ubijenih Srba podeli sa brojem pripadnika hrvatske i albanske nacije, na videlo izlazi mucna istina o statistickom ucescu svakog drugog, treceg Hrvata u ubijanju jednog Srbina / Srpkinje, - ova istina baca u zasluzeni zasenak nacisticke zlocine mnogo poznatijih i vecih nacija).

Vas argument ("bezi od Srbina koji ce prevariti drugog Srbina" ) ne ponistava istinitost onoga sto je Gorstak napisao, naprotiv, ovo Vase - svakako istinito iskustvo - izraz je jedne od osnovnih srpskih osobina, koju nasi susedi nemaju: Srbi su preveliki individualsti i hedonisti da bi mogli biti naterani u placanje reketa za "nacionalnu stvar" i sklonost ka sadistickom nasilju. Da li ste zaista sigurni da taj Vas divni prijatelj Albanac ne placa tu vrstu reketa? Ili ste u svojoj zelji da svet bude carstvo u kojem caruje drugarstvo nesto prevideli, onako kako samo mi Srbi to znamo?

bravo gorstak
ja sam rodjen u srpskoj dalmaciji nedaleko od manastira krka i krupa, jedan sagradjen 1317. drugi 1350.
postoje brojni istorijski dokumenti i knjige napisane o progonu pravoslavnog zivlja iz dalmacije i o katolicenju
navescu vam samo jednu knjigu koja detaljno govori o toj tematici, autora marka jacova ciji naslov glasi "venecija i srbi u dalmaciji u 18. veku".
da ne pominjem episkopa milasa, simu matavulja itd

pokatoliceni i pohrvaceni srbi, koji danas cine vecinu hrvata, patoloski mrze srbe jer ih podsjecamo na potisnuti bol nastao promjenom identiteta. ta opsesivna mrznja nije odlika samo jedne generacije ili posledica jednog rata nego ima svoj istorijski kontinuitet

mene zacudjuju ljudi koji idu tamo pa se posle cude sto su imali neprijatnosti.

@goran sydney


Hvala vam na preporuci. Sa svoje strane mogu vam preporučiti knjigu Manojla Grbića, sveštenika i istoričara iz XIX veka koja se zove ''Karlovačko vladičanstvo''. To je trotomno istoriografsko remek-delo, sa preko hiljadu stranica, gde je do detalja opisan život Srba u nekadašnjoj Vojnoj krajini ( današnjoj Hrvatskoj ), uz istorijat njihovih borbi protiv prisilnog unijaćenja tokom HVII, XVIII, XIX veka. Po meni knjiga koju bi valjalo da ima svaka srpska kuća, a o njoj jedva da se i zna. Što ne čudi, s obzirom na agresiju onih koji bi da upravljaju budućnošću, gurajući nas u nove bratstveničko-jedinstveničke utopije, a to se ne može bez upravljanja prošlošću, to jest cenzure i ćutanja o zaista dobrim i istinitim knjigama, koje bi narodu otvorile oči i poremetile ''plan''.

@ gorstak
Hvala vam na preporuci. Nazalost nisam uopste cuo za to izdanje.
Staracu se da nekako dodjem do knjige.

Za oba komentara zelim da kazem GORSTAKU bravo!
Volela bih da nas nase medije vise ne informisu sta Hrvati rade, kazu i misle. Mi znamo ko su i sta su. Oni koji idu u Hrvatsku i dobiju batine ili razlupana kola, nek nastave. To je njihov izbor. Ipak sam pristalica bojkota svih hrvatskih proizvoda.